Toxocara canis ili pseća glista: Klinička slika bolesti zavisi od broja parazita i opšteg zdravstvenog stanja psa, ali bolest je veoma podmukla, i kod većine odraslih pasa protiče skrivenim tokom.

Gotovo da nema šteneta koje nije bilo zaraženo glistama, ali nije ni malo odraslih pasa koji imaju problema sa ovim parazitima. Upravo su gliste najčešći paraziti u probavnom traktu pasa, a najučestalija vrsta je Toxocara canis. Ona je posebno opasna jer veoma lako može da naruši i zdravlje ljudi.

Gliste u organizmu psa deluju višestruko nepovoljno. Odrasli paraziti mogu u potpunosti da začepe creva i kanal gušterače, oštete sluzokožu itd., što pak sve dovodi do teških poremećaja u varenju. A opštem narušavanju zdravlja doprinose i supstance koje parazit luči jer deluju toksično po psa. Kao posledica parazitiranja glista, dolazi do mršavljenja, malokrvnosti i trovanja organizma, a samim tim slabe i ukupne odbrambene snage u organizmu psa i narušava se njegov imunitet što ga čini izloženim i ranjivim za sve ostale zarazne i nezarazne bolesti.

Klinička slika

Klinička slika zavisi od broja parazita, uzrasta psa i njegovog opšteg zdravstvenog stanja. Bolest, međutim, kod većine odraslih pasa protiče skrivenim tokom. Apetit je dobar, često i povećan, ali životinja mršavi. Može da ispolji i čudne promene u ishrani pa da tako pas jede travu ili čak sopstveni izmet. U teškim slučajevima, mahom kod štenaca, bolest počinje prekidom apetita, povraćanjem i opštom malaksalošću. U povraćenom sadržaju se ponekad, kao i u izmetu, mogu pronaći gliste. Štenci imaju otečen stomak. Mršavost je izražena, mišići nerazvijeni, a često dolazi i do krivljenja kostiju, odnosno rahitisa. U krajnjoj fazi bolesti dolazi do poremećaja nervnog sistema, često u vidu epileptičnih napada, padovima, grčevima, oduzetošću mišića, teškim i nepravilnim hodom. Ukoliko larve prođu kroz jetru i pluća, dolazi do zapaljenja jetre, koje u najvećem broju protiče nezapaženo, osim kod izuzetno jakih infekcija, odnosno pluća, što se manifestuje kašljanjem, krkljanjem, iscetkom iz nosa i povišenom telesnom temperaturom.

Izvor infekcije

Glavni izvor infekcije predstavljaju odrasli psi, a za štence – kuje. Pas se inficira kada sa hranom ili vodom u svoj organizam unese infektivna jaja. U crevima se iz jaja oslobode larvice, koje probijaju zid creva, ulaze u krvotok i njime dospevaju u jetru. Iz jetre, takođe krvotokom, odlaze u pluća, odakle se iskašlju i sa progutanim ispljuvkom dospevaju u crevo, gde sazrevaju u odraslog parazita. Ovaj razvoj traje oko mesec dana. Osim ovim putem, preko usta, postoje još dva načina infekcije psećom glistom – infekcija ploda putem krvotoka majke i infekcija novorođenih štenaca putem majčinog mleka.

Iz svih ovih razloga podsećamo da je prevencija najvažnija. Neophodno je da životni prostor oko vas i vašeg ljubimca bude čist i uredan. Samim tim sprečavate razvoj ovih parazita. A ukoliko se vaš pas ipak zarazi, terapija se može sprovesti spot-on preparatom Advocate koji deluje i na ostale crevne nematode. Ali ne preskačite savet veterinara.

Čistite iza svog psa

Odrasle gliste žive u tankom crevu, a zaražena životinja svakodnevno izlučuje izmetom na hiljade jajašaca glista i tako kontaminira okolinu. Čovek se, međutim, ne može zaraziti direktnim kontaktom sa psom već mora doći u dodir sa starim izmetom u kome su jajašca gliste dostigla dovoljnu zrelost. Zato je neophodno da svi vlasnici čiste otpad iza svojih pasa.

Odrasli paraziti se mogu razvijati samo u telu životinja, ali se zato u čoveku iz tih jaja u crevima razvijaju larve koje potom prelaze u krvotok i naseljavaju bilo koji organ ili tkivo. Najčešće su to mozak, oči, pluća jetra i srce. Larva se u našem organizmu može zadržati godinama jer ju je veoma teško dijagnostifikovati.

Jaja glista

Jaja glista su, zbog debele troslojne opne, dosta otporna u spoljašnjoj sredini. Dobro podnose niske temperature, tako da lako prezime. Visoku temperaturu podnose slabije. Dosta su otporna na dezinfekciona sredstva. Sigurno ih uništavaju vrela voda i plamen.

Uspavane larvice

Od infekcije odraslih i otpornih pasa najveći broj larvica ne završi svoj put preko jetre i pluća u tankom crevu, već zaostane u tkivima organa – jetri, plućima, mlečnima žlezdama ili mišićama. Te zaostale larvice mogu da ostanu sposobne za dalji razvoj dug vremenski period, zbog čega se i nazivaju „uspavane larvice“. Upravo njima kuja inficira svoj plod u periodu trudnoće.

Rizične grupe podložne zarazi toksokariozom

  • deca 3-5 godina

  • vlasnici kućnih ljubimaca – pasa i mačaka

  • veterinari

  • radnici u pansionima za pse i mačke

  • prodavci povrća

  • radnici na imanjima

  • lovci, koji idu u lov sa psima

Moguća mesta zaraze

  • Dečja igrališta

  • Parkovi

  • Odgajivačnice pasa

  • Neuredna dvorišta

Osnovni izvori zaraze za ljude su

  • zagađenost zemljišta jajima toksokare

  • kontakt sa zemljištem

  • dlaka životinja

  • zagađenost prehrambenih proizvoda

  • zaražena voda

  • nedovoljno termički obrađeno meso (kokošje, golubovi, svinje, divljač…) kod kojih takođe ide proces migracije larvi, posle ulaska jaja sa hranom u organizam

  • prljave, neoprane ruke