Askaride (Toxocara canis, Toxocara cati, Toxascaris leonina)

Askaride su crevni paraziti koji se najčešće nalaze kod psa i mačke, naročito kod štenadi i mačića. Odrasle gliste su bele boje, duge pet do deset centimetara i može se reći da podsećaju na špagete. Vlasnici ih obično zapaze u izmetu, a u nekim slučajevima i u povraćenom sadržaju.

Žive i razmnožavaju se u crevima Vašeg ljubimca, hrane se vitaminima, mineralima i drugim hranljiivim sastojcima. Osim što životinji oduzimaju veliku količinu hrane, svojim prisustvom iritiraju i povređuju sluznicu creva.

Bolest se prenosi velikom količinom infektivnih jajašaca, koja se izlučuju putem izmeta u spoljašnju sredinu. Psi i mačke dolaze u kontakt sa infektivnim formama lizanjem, pri čemu progutaju jajašca. Kad stignu u creva, larve probijaju crevni zid i migriraju do jetre, odakle će putem krvotoka stići do pluća. Nakon toga bivaju iskašljane u ždrelo, pa zatim ponovo progutane i stižu nazad u creva, ali sada ne više kao larve, već kao odrasle gliste spremne za novi životni ciklus. Neke od larvica će tokom putovanja zastati i umiriti se u raznim tkivima.

Ako je domaćin ženka, larvica će se tokom graviditeta pokrenuti i stići do ploda. Kada mladunče stigne na svet, ono će već imati crevne parazite. Još jedan od načina širenja parazita jeste majčino mleko, pa mladi koji potiču od inficirane majke po pravilu imaju isti status.

Ankilostome (Ancylostoma caninum)

Ankilostome su crevne gliste koje nalazimo kod pasa i mačaka svih uzrasta, a koje su za razliku od askarida manje i imaju oblik beličasto-crvenog konca. Prehranjuju se krvlju u tolikoj meri da izazivaju veoma manifestne anemije od kojih životinja može uginuti, naročito mlađe kategorije.

Simptomi njihovog prisustva su:

  • povraćanje

  • mučnina

  • iscrpljenost

  • stomačni bolovi

  • proliv, često crne boje, zbog prisustva svarene krvi.

Trihuride predstavljaju parazite debelog creva psa, retko se javljaju kod mačke. Dužine su 4 cm do 7 cm, u obliku končića i teško su uočljivi u izmetu. Najčešće su locirani u slepom crevu gde se prehranjuju krvlju i ostacima hrane. Odrasle ženke ovog parazita izlučuju veliki broj veoma otpornih infektivnih jajašaca. Prema naučnim podacima jajašca su dugog veka i velike otpornosti, čak i do par godina. Iz jajašaca će se formirati larvica samo ako su povoljni spoljašnji klimatski faktori.

Larvica pronalazi novog domaćina u čijem slepom crevu završava razvoj do odrasle gliste, koja je u obliku štapa. Svojim prisustvom i pokretima iritira i dovodi do zapaljenja tog područja. Znaci koji ukazuju na prisustvo ovih parazita su sluzav proliv i iscedak iz anusa neprijatnog mirisa, redovno pomešan sa krvlju.

SIMPTOMI I TOK BOLESTI

Mladi, infestirani crevnim parazitima imaće neki od simptoma kao što su:

  • bezvoljnost

  • gubitak apetita

  • dlaka suva i lošeg kvaliteta

  • često nadut stomak (pupavost) i na pritisak bolan

  • prisutan je redak proliv koji može, a ne mora da sadrži crevne parazite

Mlada životinja može i da povraća, pri čemu se dešava da u povraćenom sadržaju budu primetni crevni paraziti.

Kod odraslih životinja je infestacija crevnim parazitima obično neprimetna za vlasnika. Od simptoma koje vlasnici primete navodi se proliv, koji može da bude stalno prisutan ili da se javlja povremeno, može da bude u vidu potpuno retke ili kašaste stolice, u kojoj mogu i ne moraju biti prisutni crevni paraziti.

Infestacije crevnim parazitima, naročito kod mladih životinja, opasne su i zbog toga što često dolazi do naknadnih infekcija bakterijama ili virusima. Infestacije crevnim parazitima su ređe kod mačaka nego kod pasa.

DIJAGNOSTIKA

Simptomi kod ove grupe oboljenja nisu specifični. Veterinar kroz razgovor sa vlasnikom treba da sazna da li je ljubimac redovno čišćen od crevnih parazita. Ukoliko postoji potreba i sumnja se na prisustvo parazita, uzima se uzorak izmeta i pristupa pripremi mikroskopskog preparata. Kada je Giardia spp. u pitanju, njeno prisustvo se može dokazati primenom fekalnog, brzog testa visoke osetljivosti i specificnosti za svega par minuta.

TERAPIJA

Terapija oboljenja izazvanih ovim parazitima kod pasa i mačaka sprovodi se već sa tri nedelje života i ponavlja se dva do tri puta, u razmacima od dve nedelje. Terapija oboljenja izazvanih protozoama sprovodi se kod pasa i mačaka adekvatnim preparatima.

PREVENTIVNE MERE

Kao i kod svih drugih parazitoza, preventivne mere sprovode se tako što se vodi računa o
bolesnoj životinji, izvoru zaraze i o okolini, koju treba očistiti od izmeta i jajašaca. Trebalo bi tražiti od svih vlasnika pasa i mačaka da odmah uklone i unište izmete svojih životinja, odmah nakon izlučivanja.

Svako mladunče treba podvrgnuti režimu čišćenja od parazita, kao i odrasle pse i mačke.
Dehelmintizacija izaziva gubitak prirodne zaštite parazita od enzima za varenje, pa se na ovaj
način paraziti eliminišu iz organizma. Preparati koji se koriste u terapijske ili preventivne svrhe ne sprečavaju infekciju, već samo uništavaju prisutne parazite

Treba imati na umu da je važno da:

  • održavate higijenu ruku i odeće pri kontaktu sa nepoznatim životinjama

  • preventivno čistite od crevnih parazita vašeg ljubimca jednom u tri meseca

  • održavate higijenu posuda za hranu i vodu i prostirke ili kućice

  • dajete isključivo termički obrađenu hranu psima i mačkama u slučaju da je sami pripremate

  • nikada ne dozvolite da vaši kućni ljubimci obavljaju nuždu u pesku na dečijem igralištu