Limfom je oblik karcinoma. Uglavnom ga viđamo kod pasa u zrelom životnom dobu, najčešće između 5. i 11. godine starosti, ali to nije pravilo, dok je kod mačaka upravo limfom jedan od najčešćih oblika karcinoma i gotovo uvek je povezan s FIV-om ili FeLV-om. Poslednjih godina, sve češće kod pasa nailazimo na ovo ozbiljno oboljenje. Neke rase, poput boxera, dobermana, rotwailera i zlatnih retrivera podložnije su ovom oboljenju od drugih. Značajan deo mačje populacije ne preživi ovu opaku bolest, najčešće zato što mačke ne pokazuju znake bolesti.

Limfni sistem proteže se celim telom životinje, a njime cirkulišu bela krvna zrnca i limfociti, koji su zaduženi za normalno funkcionisanje imuniteta. Limfociti nastaju u koštanoj srži i žive oko 30 dana, a potom umiru te se apsorbuju u telo ili ih telo izbacuju napolje. Limfom nastaje gubitkom sposobnosti regulisanja proizvodnje limfocita. Posledica toga je da se limfociti naglo množe ili gube prethodno programiran životni ciklus što dovodi do zasićenja limfocitima u krvi, koji potom savladaju ostala krvna zrnca.

Limfom se može javiti u više oblika. Multicentrični oblik oboljenja (ujedno i najčešći) javlja se u perifernim limfnim čvorovima. Mediastinalni oblik zahvata limfne čvorove mediastinuma (u predelu grudnog koša), dok alimentarni oblik zahvata limfno tkivo probavnog trakta. Kožni limfom i limfom kod koga se proces ne obavlja u limfnim čvorovima spada u mnogo ređe oblike ove bolesti.

Simptomi

Najčešći simptomi limfoma kod pasa su otekline kraj čeljusti ili negde drugde na telu psa koje se mogu karakterisati kao povećanje jednog ili više limfnih čvorova. Najteže je dijagnostikovati mediastinalni oblik čiji je jedan od prvih simptoma otežano disanje pasa.

Otkrivanje limfoma kod mačaka posebno je teško, jer simptome dobro skrivaju, ali često se može prepoznati po kvržicama ili učestalom povraćanju i prolivu, a teškoće s disanjem mogu ukazivati na rak pluća. Odbijanje hrane, gubitak težine, promena dlake ili gubitak energije takođe mogu biti simptomi ove bolesti. Ukoliko duže vreme primećujete takve simptome javite se u našu VET Kliniku.

Dijagnoza limfoma

Dijagnoza limfoma postavlja se punkcijom promenjenog limfnog čvora i citološkom analizom punktata. Ukoliko se citološkim nalazom utvrdi sumnja na limfom idealno bi bilo napraviti i biopsiju koja definitivno može potvrditi dijagnozu, ali u većini slučajeva citološki nalaz je sasvim dovoljan.

Lečenje limfoma

Ukoliko se radi o najčešćem multicentričnom obliku prognoza dugoročno nije dobra, a uspešnost terapije zavisi od stadijuma bolesti koju procenjuje specijalista. Da bi se tačno utvrdilo koliko je bolest napredovala treba napraviti kompletne pretrage krvi, punkciju koštane srži i RTG kako bi se videlo ima li promena na unutrašnjim organima životinje. Ukoliko se limfom ne leči, bolest je fatalna u roku od nekoliko nedelja.

Hemoterapija

Psi vrlo dobro podnose lečenje limfoma hemoterapijom pa je to i najčešći izbor, iako on zavisi od vlasnikovih želja i mogućnosti. U praksi, nakon lečenja hemoterapijom najčešće dolazi do remisije oboljenja koja obično potraje nekoliko meseci do godinu dana. Protokoli lečenja hemoterapijom su različiti, ali se uglavnom sastoje od infuzije koju pas dobija u VET Klinici i oralne terapije koju psu daje vlasnik. Kod ovakvog načina lečenja obavezna je konsultacija sa našim veterinarom, jer nakon oralne terapije citostaticima (tabletama) slina psa sadrži velike količine citostatika te se mora paziti da pas ne liže nikoga od ukućana, obavezno treba pokupiti stolicu u parkovima i pripaziti da pas ne mokri na javnim površinama jer urin takođe sadrži citostatike.

Zbog hemoterapije pas je potencijalno opasan 7 do 10 dana pa se vlasnicima pasa savetuje da odustanu od hemoterapije ukoliko imaju malu decu, trudnicu ili osobu u domaćinstvu koja prima hemoterapiju ili kortikosteroide.

Prevencija

Pojava ove bolesti delomično se može sprečiti preparatima za jačanje i podizanje imuniteta, a kako bi pokušali podići nivo imuniteta kompletnog organizma. Postoje razni dodaci prehrani koji služe za poboljšanje prirodne otpornosti organizma. Takvi dodaci sadrže visoke nivoe beta-glukana, B i C – vitamina, folne kiseline i glutationa, utiču na razvoj antitela i pružaju telu izvor potrebnih zaštitnih molekula kako bi se lakše oduprlo bilo kakvoj bolesti. Neke od takvih preparata možete pronaći i u veterinarskim apotekama.