Činjenica je da mačke srednjeg i starijeg životnog doba često pate od hipertireoze, oboljenja gde dolazi do prekomerne proizvodnje hormona štitne žlezde. Povišen nivo hormona ubrzava celokupni metabolizam tela i time negativno utiče na rad svih organa (bubrega, srca, nervnog sistema, probavnog trakta, kao i jetre). Na vreme dijagnostikovano oboljenje i adekvatna terapija mogu uspešno staviti bolest pod kontrolu, ali ukoliko se ne leči, takvo oboljenje može dovesti do fatalnog ishoda.

Simptomi hipertireoze

Simptomi oboljenja su u početku vrlo blagi, ali kako bolest napreduje tako je i klinička slika sve dramatičnija.

Klasični znaci oboljenja štitne žlezde:

  • gubitak težine

  • proliv/povraćanje

  • povećan apetit i unos vode

  • izraženo dahtanje ili otežano disanje

  • nemir, nervoza, agresivno ponašanje

  • ubrzan rad srca

  • loš izgled dlake

Treba napomenuti da, iako većina životinja pokazuje znake pojačanog apetita i nemir, u malom broju slučajeva, kao i u uznapredovanim fazama bolesti, može biti upravo obrnuto kad uočavamo opštu slabost, letargiju i gubitak apetita.

Komplikacije

Većina komplikacija posledica je nelečene hipertireoze, pa tako kod mačaka gde je bolest već napredovala može doći i do prestanka rada srca.

Povišen nivo hormona štitne žlezde dovodi do ubrzanog rada celog tela, pa tako i srca. Sa vremenom, srce pokušava nadoknaditi takvo stanje i dolazi do promena u srčanom mišiću i zadebljanja leve strane srca kada govorimo o jednom od oblika hipertrofične kardiomiopatije. Treba naravno voditi računa o tome da hipertireoza nije jedini uzrok hipertrofične kardiomiopatije. UZV srca, RTG, i EKG, dijagnostičke su metode koje pri tome koristimo.

Isto tako, povišen krvni pritisak (sistolički pritisak preko 190 mm Hg), čak i u mirovanju, jedna je od komplikacija hipertireoze. Kao posledica trajno povišenog krvnog pritiska može doći i do pucanja sitnih krvnih sudova u očima, bubrezima i mozgu, njihova oštećenja, pa čak i nastup slepila. Za snižavanje visokog krvnog pritiska postoje lekovi, ali kada se jednom reše problemi sa štitnom žlezdom, moguće je da ti lekovi više neće biti potrebni.

Zastoj bubrega ne smatra se direktnom posledicom hipertireoze, ali ta dva oboljenja često se javljaju istovremeno, jer se oba javljaju kod starijih mačaka, pa treba voditi računa o postojanju mogućnosti da po stavljanju štitne žlezde pod kontrolu, bubrežni problemi postanu evidentni.

Dijagnoza hipertireoze

Osnovna dijagnostička metoda hipertireoze je određivanje nivoa hormona štitne žlezde u krvi.

S obzirom na navedene komplikacije preporučuje se napraviti i kompletnu krvnu sliku, pri čemu najčešće nalazimo povišen nivo enzima jetre. Osim krvne slike, korisno je napraviti i analizu urina da isključimo i moguće bubrežne probleme. UZV srca i EKG, kao i RTG grudnog koša pomoći će u dijagnostici mogućeg prestanka rada srca, a preporučuje se izmeriti krvni pritisak.

Terapija

Kod uspešno lečenih mačaka, nezavisno o vrsti terapije, doći će do potpunog povlačenja simptoma. Dalja kontrola usmerena je na praćenje funkcije bubrega, i održavanje nivoa hormona u krvi stabilnim.

Više je mogućih terapija, no najčešće korišćena i najdostupnija terapija je putem anti-tiroidnih lekova (methimazol, carbimazol). Ti lekovi su dostupni u obliku tableta, a deluju na način da smanjuju proizvodnju i otpuštanje hormona štitne žlezde. Terapija je doživotna, a tablete se daju 1-2 puta dnevno. Nuspojave su retke, a uključuju slabiji apetit, povraćanje i letargiju. Većina se nuspojava spontano povuče nakon prvih par nedelja davanja terapije.

Ostale terapije uključuju hirurški zahvat uklanjanja štitne žlezde (tiroidektomija), i terapiju radioaktivnim jodom.