Psi tokom života imaju potrebu za igrom, ne samo radi sticanja novih iskustava, već i radi zadovoljstva koje igra pruža. Psi su se prilagodili za hvatanje i proganjanje plena na otvorenim travnjacima. Pas je po prirodi lovac, pa stoga je i vrlo znatiželjan, želi otkrivati i istraživati, procenjivati i uživati u novim životnim iskustvima. Jedno takvo iskustvo je i hvatanje insekata, koje ne samo da predstavlja oblik igre, već i izazov kome psi ne mogu odoleti. Ali svaka igra ima svoju lepu i manje lepu stranu pa ponekad završava kobno za psa.

Jedna od takvih situacija je upravo alergijska reakcija koja nastaje kod pojedinih pasa, kao posledica uboda insekata. Iako postoji oko milion vrsta insekata, samo manji broj njih uzrokuje alergijske reakcije kod pasa. Te su alergijske reakcije najčešće posledica uboda, pčela, bumbara, osa, stršljena i mrava.

Pčele ubadaju kada su uznemirene. Nakon uboda pčele, na mestu uboda ostaje žaoka sa mehurićem otrova. Ubodi su najčešći na koži, a vrlo često se dešavaju i na sluznici genitalnih organa, ko i na sluznici usne šupljine. Nakon uboda otrov se postepeno oslobađa pa uzrokuje lokalne i/ili opšte simptome.

Vrlo je bitna brza reakcija vlasnika, obavezno što pre ukloniti žaoku i odvesti psa kod veterinara kako bi se izbegla moguća anafilaktička reakcija. Otrov koji sadrže pčele najotrovniji je u proleće. Sadrži štetne materije koje su odgovorne za alergijsku reakciju. Alergijske reakcije se najčešće dešavaju nakon prethodnih uboda.

Za razliku od pčela, ose i stršljeni ne ostavljaju žaoku nakon uboda pa mogu ubosti i više puta. Ovi su insekti često agresivni pa napadaju i kada nisu uznemireni, naročito u kasno leto ili jesen. Alergijske reakcije na ubod ose i stršljena puno su teže i mogu se javiti i nakon prvog uboda.

Kod pasa na mestu uboda najčešće se javlja lokalna reakcija u obliku otekline, bola i crvenila, a kod hiperosetljivih pasa javljaju se i sistemske reakcije, koje se manifestuju urtikarijama, oteklinom, mučninom, povraćanjem i prolivom. U kasnijem stadiju, naročito ako je ubod lokalizovan u usnoj šupljini javlja se otok ili angioedem u području vrata, što kao rezultat ima otežani i čujno disanje, otežano gutanje i nemir, kao i otoko očnih kapaka.

U težim slučajevima dolazi do kolapsa, pada krvnog pritiska, gubitka svesti i cijanoze vidljivih sluznica.

Urtikarija i angioedem se retko javljaju kod pasa i mačaka, a mogu imati imunološku (hrana, lekovi, ubodi insekata) ili neimunološku osnovu (vrućina, hladnoća, trening, stres). Urtikariju (koprivnjaču) i angioedem čine multifokalna ili lokalizovana područja edema s tim što kod urtikarije edem zahvata površni dermis, a kod angioedema duboki dermis i potkožje. Urtikarija se manifestuje lokalizovanim ili generalizovanim otocima-urtikama koje svrbe ili ne svrbe, nastaju iznenada i nestaju najkasnije za 24 časa. U nekim slučajevima javlja se i hronična urtikarija koja može trajati više od nedelju dana.

Angioedem se manifestuje lokalizovanim ili generalizovanim velikim otocima dubokog dermisa ili supkutisa, a otoci mogu i ne moraju izazvati svrab. Pored promena na koži angioedem u nekim slučajevima može dovesti do opstrukcije disajnih puteva.

Terapija podrazumeva najpre eliminaciju uzroka koji je doveo do urtikarije ili angioedema. Terapija zavisi i od uzroka koji je doveo do urtikarije i angioedema. Urtikarija i angioedem nastali dejstvom histamina kod alergijskih reakcija tretiraju se u zavisnosti od težine kliničke slike antihistaminicima, kortikosteroidima i po potrebi adrenalinom.

Kod lokalnih reakcija dovoljno je staviti hladan oblog, kao i kortikosteroidnu kremu i eventualno antihistaminik oralno (Dimidril, Vetaraxoid ili sl.), naravno uz prethodnu konsultaciju sa veterinarom.

Pas Sofka, mešanac terijer, stara 3 godine,.. velika oteklina na vratu izazvana ubodom ose prilikom gutanja iste,..u terapiji korišćen adrenalin, antihistaminik, kostikosteroidi, diuretik.