Parvoviroza je vrlo zarazno oboljenje kod pasa uzrokovano izrazito otpornim parvo virusom, koji se pod povoljnim okolnostima u sredini može zadržati i do godinu dana. Parvovirus pojavio se krajem 70-tih, a zatim se vrlo brzo proširio po celom svetu. Kod nas se prvi put pojavio 80-ih i praktički je desetkovao tadašnju populaciju pasa, koja je prvi put došla u dodir s tom bolešću.

Zahvaljujući redovnoj vakcinaciji pasa, danas je parvoviroza uspešno stavljena pod kontrolu pa se u veterinarskim ambulantama relativno retko javlja kao problem.

Parvoviroza je bolest od koje mogu oboleti psi svih rasa i starosti, ali smatra se da je to ipak prvenstveno bolest mladih pasa, jer odrasli već imaju određeni imunitet.

Naime, štenci preko placente imunitet dobijaju već od majke, a zatim kolostrumom i majčinim mlekom. Taj pasivni imunitet smanjuje se sa starošću štenadi od 6. do 8. nedelja i tada je štence najbolje prvi put vakcinisati. Najčešće obolevaju psi te starosti, kad ih napušta majčin imunitet, a još uvek nisu razvili vlastiti, tj. nisu pravovremeno vakcinisani. U tom uzrastu štenci najčešće odlaze novom vlasniku, gde lako mogu doći u dodir s parvovirusom.

Glavni izvor zaraze je bolestan pas, koji virus izlučuje izmetom, urinom i slinom. Klinički zdravi psi mogu biti kliconoše i izlučivati virus. S obzirom da se virus u velikim količinama izlučuje u okolinu, osim direktnim dodirom sa zaraženim psom, izvor zaraze mogu biti prostorije zagađene izmetom, predmeti (posude, igračke…) ali i parkovi i igrališta za pse.

Ulazna vrata virusa su sluznica usta i nosa. Sam virus ima afinitet prema stanicama koje se brzo dele, stoga najviše napada stanice crevnog epitela i leukocite. Inkubacija parvo virusa traje 5-11 dana, a ispoljava se klinički u dva oblika:

  • Miokarditis

    Miokarditis se javlja kod štenaca starosti od 4 do 8 nedelja i uzrokuje promene na srčanom mišiću. Štenci, na žalost, znaju uginuti u roku od 24 sata bez ikakve najave.

  • Enteritis

    Puno češći oblik je crevni ili enteritis štenadi odbijene od sise ili odraslih pasa

Simptomi parvoviroze

Zaraženi psi prvi dan su potišteni, drugi dan povraćaju, a trećeg dana dobijaju proliv ili nastupa smrt. Ukoliko razviju otpornost već četvrti dan dolazi do oporavka. Javlja se naglo povraćanje, jako i uporno, a zbog iscedka iz očiju i nosa može izgledati kao štenećak. Kod starijih pasa može se pojaviti i sumnja na strano telo. Proliv koji sledi potvrđuje dijagnozu parvoviroze. Proliv je profuzni, vodenasti, kasnije taman, krvav i specifičan za parvo miris. Psi naglo dehidriraju, pojavljuje se opšta slabost, temperatura nekada zna pasti, a u krvi nalazimo pad limfocita i zatim leukocita.

Dijagnoza

Dijagnozu parvoviroze postavljamo na osnovu kliničke slike, te dokazom uzročnika u krvi. Danas postoje i tzv. kućni testovi kojima možemo dijagnostikovati parvovirozu iz fecesa.

Terapija

Terapija je simptomatska i svodi se na suzbijanje dehidracije, podizanje opšte otpornosti i suzbijanje sekundarnih infekcija.

Prevencija

Prevencija je vakcinacija. Prvi put sa 7-8 nedelja (7,11,15), a zatim još dva puta u razmaku od tri nedelje. Ne vakcinišu se gravidne kuje, koje treba vakcinisati pre parenja. Odrasle pse trebalo bi vakcinisati jednom godišnje. Vakciniše se polivalentnom vakcinom koja uključuje leptospiru, štenećak i zarazni hepatitis.

Ne dovoditi novog psa u zaraženi prostor minimalno 4 do 6 nedelja.